Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

МОДЕРНИ ПОГЛЕД НА СВИЈЕТ, МЕХАНИЦИСТИЧКА ПАРАДИГМА И ЕКОЛОШКА КРИЗА

Сажетак

Модерна, модерни поглед на свијет и њихова механицистичка парадигма (чији су само спољни и видљиви израз индустријализација и урбанизација) довели су до енормних еколошких проблема и деструктивне еколошке кризе. Они су произвели али и убрзали појаве везане за еколошке проблеме и еколошке кризу. Теоретичари Модерне су утемељили поглед на свијет који је практички и производно повећао потрошњу, обим материјалних добара и услуга, скратио радни дан и повећао доколицу, подигао животни стандард милиона људи, али није успио побољшати квалитет живота и отклонити еколошке проблеме и еколошку кризу. У овом раду смо указали на значај теме као предмета истраживања како у научном, тако и у друштвеном смислу, јер су еколошки проблеми производ механицистичке пара­дигме и њене културе (Модерне) као једног модела живота који ће и убудуће стварати још веће еколошке проблеме и још већy еколошку кризу. Зато сматрамо да je неопходно указати на значај другачије парадигме (холистичке, биоетичке и биоеколошке) која би обезбиједила већи квалитет живота и одрживост развоја садашњих и будућих генерација. Доминантни коперникански начин мишљења мора уступити мјесто антикоперниканском начину мишљења, Модерна Антимодерни, а механицистичка парадигма холистичкој, биоетичкој и биоеколошкој парадигми.

Референце

  • Bekon F., Novi organon, Naprijed, Zagreb, 1964.
  • Деспотовић Љ., Еколошка парадигма: прилози заснивању политичке екологије, Стилос, Нови Сад, 2002.
  • Džejms P, Torp N., Drevna otkrića, Narodna knjiga Alfa, Be­ograd, 2002.
  • From Е., Čovjek za sebe, Naprijed, Zagreb, 1977.
  • Gidens E., Klimatske promene i politika, Clio, Beograd, 2010.
  • Gidens E., Odbegli svet: kako globalizacija preoblikuje naše živote, Stubovi kulture, Beograd, 2005.
  • Horkhajmer M., Adorno Т., Dijalektika prosvjetiteljsta, “Veselin Masleša”, Sarajevo, 1974.
  • Istorija evropskog mentaliteta: glavne teme о pojedinačnim prikazima (prir. P. Dincelbaher), Službeni glasnik – Beo­grad, CID – Podgorica, 2009
  • Jevtić B., Društvena alternativa: teorija naučno-tehnološkog razvoja, Svjetlost, Sarajevo, 1989.
  • Kangrga M., Spekulacija i filozofija – od Fichtea do Marxa, Službeni glasnik, Beograd, 2010.
  • Klein N., Doktrina šoka: uspon kapitalizma katastrofe, Gra­fički zavod Hrvatske, Zagreb, 2008.
  • Маркс К., Енгелс Ф., Изабрана дела, т. I-II, Култура, Београд, 1950.
  • Milosavljević Lj., Pod/sticanje slobode: novovekovna misao о društvu, Filozofski fakultet, Niš, 2008.
  • Mumford L., Mit о mašini: Pentagon moći, I-II, Grafički za­vod Hrvatske, Zagreb, 1986.
  • Radivojević R., Sociologija nauke, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 1997.
  • Rifkin J., Posustajanje budućnosti, Naprijed, Zagreb, 1986.
  • Tadić Lj., Filozofija prava, Naprijed, Zagreb, 1983.
  • Van Doren C., Povijest znanja: prošlost, sadašnjost i buduć­nost, Mozaik knjiga, Zagreb, 2005.
  • Walker R., Moderna tehnologija i civilizacija: uvod u ljud­ske probleme u doba strojeva, Naprijed, Zagreb, 1968.