Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

СТРАТЕШКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ –ТЕОРИЈА И РАЗВОЈ

Сажетак

Овај рад истражује улогу стратешких комуникација као све значајнијег инструмента националне безбедности у условима глобалне нестабилности, хибридних претњи и технолошке трансформације. Полазећи од мултидисциплинарног приступа, рад повезује теоријску основу међународних односа са савременим технолошким развојем, посебно у области вештачке интелигенције. Хипотеза рада гласи да је за ефикасно и одрживо стратешко комуницирање неопходан интегрални приступ који обједињује технолошке иновације, институционалну праксу и научна достигнућа, чиме се стратешка комуникација позиционира као један од кључних инструмената спољнополитичке и безбедносне пројекције државе. Циљ рада је двојак: прво, да се анализира утицај савремених технологија, нарочито вештачке интелигенције, на структуру и домете стратешких комуникација; и друго, да се истраже могућности примене различитих теоријских парадигми међународних односа реализма, либерализма и конструктивизма у разумевању и развоју стратешких комуникација. Емпиријски део рада базиран је на анализи савремених сукоба у Украјини, Сирији и Израелу, у којима су стратешке комуникације коришћене као инструмент утицаја на перцепцију, легитимитет и међународни дискурс.Научни допринос рада огледа се у теоријској артикулацији стратешких комуникација као структуралног елемента стратегије националне безбедности, као и у препознавању улоге вештачке интелигенције као трансформативног фактора у информационом простору. Рад пружа основ за даљу интердисциплинарну анализу односа између комуникације, технологије и безбедности у савременим међународним односима.

Референце

  • Demirkiran, Özlem, and Berkay Göktuğ Öner. 2024. „A New Hybrid War Arena: Russia’s Interventions in Ukraine in 2014 and 2022.” Journal of Social Sciences and Humanities Researches 25(54): 74–92.
  • Dostri, Omer. 2024. „Israel’s Struggle with the Information Dimension and Influence Operations during the Gaza War.” Military review online exclusive: 1–23.
  • Gellner, Ernest. 1983. Nations and Nationalism. Cornell: Cornell University Press.
  • Gergő Pintér, Dániel, and Péter Lajos Ihász. 2020. „Bridging Natural Language Processing AI techniques and Corporate Communications: towards an integrative model.” Információs Társadalom 19(4): 77–99. DOI: 10.22503/inftars.XIX.2019.4.6.
  • Guerrero–Castro, Christian E. 2013. „Strategic Communication for Security & National Defense: Proposal for an Interdisciplinary Approach.” Connections 12(2): 27–52. DOI: 10.11610/Connections.12.2.02.
  • Kaczmarek–Śliwińska, Monika. 2019. „The Organisational Communication in the Age of Artificial Intelligence Development. Opportunities and Threats.” Social Communication. Online Journal 2: 62–68. DOI: 10.2478/sc–2019–0010.
  • Keohane, Robert O., and Joseph S. Nye. 1977. Power and Interdependence: World Politics in Transition. Boston: Little, Brown & Co.
  • Mearsheimer, John. 2001. The Tragedy of Great Power Politics. New York: Norton.
  • Morgenthau, Hans. 1978. Politics Among Nations: The Struggle for Power and Peace, (5th edition). New York: Alfred A. Knopf.
  • Osei–Mensah, Belinda, Elizabeth Owusu Asiamah, and Rainbow Sackey. 2023. „Strategic Communication and Artificial Intelligence: Reviewing Emerging Innovations and Future Directions.” Archives of Business Research 11(1): 85–102. DOI: 10.14738/abr.111.13616.
  • Pavić, Aleksandar, and Hatidža Beriša. 2024. „Artificial intelligence and national security strategy development: Challenges and perspectives.” Nacionalni interes – časopis za nacionalna i državna pitanja 48(2): 53–75. DOI: 10.5937/nint48–49980.
  • Risse, Thomas. 2000. „Let’s Argue!: Communicative Action in World Politics.” International Organization 54,(1): 1–39. DOI: 10.1162/002081800551109.
  • Stavridis, James G. 2007. „Strategic Communication and National Security.” JFQ 46(3): 4–7.
  • Strock, Robert D. 1996. „Strategic communications and the spectrum of conflict.” U.S. Army military history Institute.
  • Sutherland, Karen E. 2025. „AI and the Future of Strategic Communication.” У Artificial Intelligence for Strategic Communication, аутор Karen
  • E. Sutherland, 377–417. Singapore: Palgrave Macmillan. Verrall, Neil Gerard. 2013. „Strategic Communication and the UK Integrated Approach: Developments, Communications.”
    Proceedings of NATO HFM 236.
  • Wendt, Alexander. 1999. Social Theory of International Politics. Cambridge: Cambridge University Press.