ЕВРОПСКА ИНТЕГРАЦИЈА, СТРАТЕШКА АУТОНОМИЈА И ОДНОС ИЗМЕЂУ КИНЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Сажетак

Након Другог светског рата, европске интеграције донеле су мир, стабилност и економски напредак на европском тлу. Међутим, у последње време постаје све израженији отпор ка овом процесу, услед успона популизма и екстремних политичких идеја. Да би се превазишли ови изазови и омогућио даљи развој Европе, стратешка аутономија Европске уније постаје кључна. Ово подразумева способност Уније и њених чланица да делују самостално на глобалној сцени, кроз ближу сарадњу у областима безбедности, спољне политике и одбране, као и унапређење економске интеграције и конкурентности. Стратешка аутономија ЕУ не значи изолацију, већ конструктивну улогу у међународној заједници. Даља интеграција држава чланица ЕУ је неопходна, како би дошло до постизања ове аутономије. Кина подржава Европу у овим настојањима, а односи између европског блока и Кине ће функционисати како на принципу сарадње, тако и кроз израженуконкуренцију. Европа се суочава са новим контекстом који је обележен променама у организацији система међународних односа – долази до истицања мултиполарности у односима сила и до промене међународног пејзажа, што је наглашено у контексту Украјинске кризе. Европа мора одлучити хоће ли пратити Сједињене Америчке Државе или заузети свој став према Кини, а расправа о европским интеграцијама усредсређена је на стратешку аутономију као кључну за улогу ЕУ у међународним односима.

Референце

• .