ПРЕДЛОГ КВАЛИТАТИВНОГ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА КРХКИХ ДЕМОКРАТИЈА

Сажетак

Рад представља критичку анализу стања демократије данас, посебно оних које смо ми назвали крхке демократије. У првом делу рада истакли смо најзначајније карактеристике, као и разлоге њихових слабих институција. Као најбитнија одлика, по нашем мишљењу, је њихова политизација. Такође, утврдили смо сам извор политизације институција, а који се налази у политичким партијама. Показали смо да су оне најважнији политички актер у крхким демократијама, преко којих политичка елита има контролу над читавим друштвом. На примерима учења Симон Веил и Роберта Гудина показали смо два дијаметрално супротна става о улози партија у демократском друштву. Показали смо да недемокртаским деловањем партија у друштвима крхких демократија доводи до феномена ”заробљене државе”.
У другом делу рада дали смо свој предлог квалитативног превазилажења стања у крхким демократијама. Он би се огледао у томе да грађани треба да на принципима делиберативне демократије прво утврде агенду приоритетних проблема који оптерећују друштва крхке демократије, а онда и да дају предлоге за њихово решавање. По нашем мишљењу најбољи начин да се то постигне био би истинска институционализација делиберативне демократије.

Референце

• Коен, Л. И., и Лемпи, Џ. Р. (2013), Прихватање демократије на Западном Балкану, од постконфликтних битака ка европској интеграцији, ДАН ГРАФ Данас, Београд.
• Ackerman, B. and Fishkin, S. J. ( 2004), Deliberation day, Yale University Press, New Haven & London.
• Carl, T. (2006), „From Democracy to Democratization before and after Transitions from Authoritarian Rule“, The Diversity of Democracy:Corporatism, Social Order and Political Conflict, Cheltenham, UK: Edward Elgar.
• Daniel Bensaid, D. (2011), ”Permanent scandal”, Democracy in what state?, Columbia University Press.
• Elstub, S. (2008). Towards a Deliberative and Associational Democracy, Edinburgh: Edinburgh University Press.
• Ferrara, A., (2014), The democratic horizon-Hyperpluralism and renewal of Political liberalism, Cambridge University Press
• .Goodin, R. E. (2008), Innovating Democracy: Democratic Theory and Practice after the Deliberative Turn, Oxford: Oxford University Press.
• Gutmann, A. & Thomson, D. (2004). Why Deliberative Democracy? Princeton and Oxford: Princeton University Press.
• Hartz-Karp, J. (2007). “Understanding Deliberativeness: Bridging Theory and Practice”. The International Journal of Public Participation, 1 (2), pp. 1-23.
• Mansbridge, J. (2006). “Norms of Deliberative Democracy – The Inductive Study”. Journal of Public Deliberation, 2 (1), pp. 1-47.
• Nino, C. S. (1998). Constitution of Deliberative Democracy, New Haven and London: Yale University Press.
• Rosenberg, S. W. (2007). ”An Introduction: Theoretical Perspectives and Empirical Research on Deliberative Democracy” in S. Rosenberg (ed.), Deliberation, Participation and Democracy: Can the People Govern? London: Palgrave MacMilan, 1-22.
• Schendler, A. (2001), ”Taking Uncertainty Seriously: The Blurred Boundaiers of Democratic Transition and Consolidation”, Democratisation 8, no. 4.
• Thompson, D. (2008). „Deliberative Democratic theory and Empirical political Science”. Annual Review of Political Science, 11, 497-520.