Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

РУСИЈА И ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ГЛОБАЛИЗИРАЈУЋЕМ ДРУШТВУ

Сажетак

Овај рад анализира концептуално одређење цивилизација, њихов развој и односе у модерном времену. У том контексту, рад истиче значај разноликости њихових односа, а посебно значај организација као што су Евроазијска унија и земље БРИК-а, те будућност планетарне цивилизације као алтернативе постојећој. Аутор истиче да у истраживању и критичком промишљању процеса интеграција треба обратити пажњу на то шта оне представљају са становишта очувања културног идентитета народа и повезано са тим интегритетом и сувереношћу њихових држава.

Референце

  • Акимов А. В., Јаковлев А. Н., Цивилизации в ХХI веке. проблемь и перспективы, Москва, Издат-во-Московского Универзитета, 2012.
  • Алексић Јордан, Шеста димензија: хоризонти културе, „Еколибри“, Београд, 1995.
  • Хантингтон Семјуел, Сукоб цивилизација, ЦИД, Подгорица, „Романов“, Бања Лука, 2000.
  • Атали Жак, „Кратка историја будућности“, НИН, 3335/2009.
  • Бабурин Сергеј, Свет империја: територије државе и светски поредак, Pressing, Београд, 2009.
  • Бадју Ален, Капитализам је болест човечанства, 36 294 г. СКЈ.
  • Бжежински Збигњев, „Где је сад Америка“, НИН, 3034/2009.
  • Бигдал Вилијем, „Посејано семе бољег“, Руска газета, прилог уз лист Политика, 29.9.2014.
  • Гермиш Салах, „Глобализација која шокира“, УНЕСКО гласник, 1/1007, 1998.
  • Гивишвили Г. В., „Цивилизација“, Глобалистика-энциклопедия, Москва.
  • Дугин Александар Гуљевић, Четврта политичка теорија, MUR publishing, Београд, 2013.
  • Елстер Јон, Како објаснити друштвено понашање, ЈП „Службени гласник“, Београд, 2014.
  • Енгелс Фридрих: Порекло породице, приватне својине и државе, БИГЗ, Београд, 1995.
  • Ерасов Б. С., Сравнительное изучение цивилизаций, Москва, 2001.
  • Жуков В. И., Социјални развој и развој цивилизација: дијалектика зависности, Москва, 1996.
  • Зјуганов Генадиј, Руска геополитика, „Култура“, Београд, 1999.
  • Лосан Алексеј, „Оснива ли Русија нову Европску унију или нови СССР“, Геополитика, 8, 2014.
  • Мајор Федерико, „Сутра је увек касно“, Југословенска ревија, Београд, 1991.
  • Маркович Д. Ж., „Глобализация и десуверенизация“, Социологическая наука и социальная практика, № 1,2014.
  • Мредлова М.М., Цивилизација мировија.
  • Нанси Жан Лик, „О неспособности Запада да се шири као цивилизација“, НИН, 3063/2009.
  • Парсонс Талкот, Модерна друштва, Градина, Ниш, 1992.
  • Пејлин Ли и др., Друштвена стратификација у земљама БРИК-а: промене и перспективе, Завод за уџбенике, Београд, 2014.
  • Попов Чедомир, „Вредности српског друштва за будућност, шта Србија мора чинити у XXI веку“, НИН, 3/01/08.
  • Решетњиков Леонид, „Русија је цивилизацијска алтернатива Западу“, Глобална дестабилизација (приредили: Слободан Ерић и др.), Geopolitika press, Београд, 2013.
  • Тартаља Смиља, „Цивилизација“, Енциклопедија политичке културе, „Савремена администрација“, Београд, 1993.
  • Тесла Никола, Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.
  • Тојнби Арнолд, Истраживање историје I и II, Просвета, Београд, 1970.
  • Тошенко Т., Авангарне технологии: социальне проблемьи качества робочеи сьи, МГСУ, Москва, 1996.
  • Фукујама Франсис, Судар култура, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.

  • Черняк Е. Б., „Цивилография“, Международние етношения, Москва, 1996.
  • Чешков М. А., Постиндустријски мир, РСС, Москва, 2001.
  • Mojsi Dominik, Geopolitika emocija : kako kulture straha, poniženja i nade utiču na oblikovanje sveta, CLIO, Beograd, 2012.
  • Marković Danilo Ž.„Univerzacija tržišne privrede i njen uticaj na odnose u Evropskoj uniji“, Izzivi globalizacije in družbenoekonomsko okolje EU, Novo Mesto, 2014.