ПОЛИТИЧКО КОМУНИЦИРАЊЕ КАО ЧИНИЛАЦ ПАРТИЦИПАЦИЈЕ ГРАЂАНА У ЈАВНОМ ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ

Сажетак

Политичка ситуација у Србији као и у готово свим бившим социјалистичким земљама, препуна је дефицита демократских потенцијала али и значајних резерва грађана према неформалним и формалним облицима сопственог учешћа у управљању јавним пословима. У овим земљама, укључујући и нашу, наслеђена политичка култура не вреднује позитивно било какав вид грађанског учешћа у одлучивању или било каквог ангажмана грађана у пословима од јавног значаја. Поменути постојећи дефицит изворно људских и демократских потенцијала, на делу је не само у политици већ у читавој социокултурној стварности која се са политиком међусобно прожима. У покушају да превладају ову ситуацију, представници политичких власти потражили су савезника, довољно јаког али и слабог како би га могли инструментализовати и (и)користити у сврхе творења и формирања мишљења које се суштински не разликује од њиховог. Пронашли су га у виду гласног и јаког, и, што је најважније, оног који утиче на грађане формирајући им мишљење – медији – који представљају техничке канале дисеминације информација, али не само то, већ и канале стабилизовања политичке власти.

Референце

• Арент Хана, Истина и лаж у политици, Филип Вишњић, Београд, 1994.
• Гаћиновић Радослав, „Моћ у остваривању колонијалне политике“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 2Грмуша Адријана, Стојадиновић Миша, „Медијско извештавање током предизборне кампање: парламентарни избори у Србији 2014. године“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 4/2014.
• Касаповић Мирјана, Изборни лексикон, Политичка култура, Загреб, 2003.
• Кин Џон, Медији и демократија, Филип Вишњић, Београд, 1995.
• Лојд Џон, Шта медији раде нашој политици, Самиздат, Београд, 2008.
• Радојковић Мирољуб, Стојковић Бранимир, Информационо комуникациони системи, CLIO, Београд, 2004.
• Радојковић Мирољуб, „Политичка комуникација у Србији – оглед из пројекта“, Република, Zadruga Res publica, Београд, 2003.
• Радојковић Мирољуб, „Политичка комуникација у Србији“, у зборнику: Менџмент политичке комуникације, (приређивачи: Ansgar Zerfaß, Мирољуб Радојковић), Фондација Конрад Аденауер, Медијски програм Југоисточна Европа, Београд, 2011.
• Стална конференција градова и општина, Непосредно учешће грађана у јавном животу на локалном нивоу, Досије, Београд, 2006.
• Стојиљковић Зоран, „Изборна апстиненција-резултати истраживања“ у зборнику: Политика и свакодневни живот, Фондација Heinrich Böll – Регионални уред за Југоисточну Европу, Београд, 2006.
• Стојановић Ђорђе, Ђурић Живојин, „Од друштвене контроле до моралне регулације: реартикулисање дискурса моралне панике“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 2/2015.
• McNair Brian, Uvod u političku komunikaciju, Fakultet političkih znanosti, Zagreb, 2003.