Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

„СРЕБРЕНИЦА“, „ОЛУЈА“ И „ДАН СЕЋАЊА“

Сажетак

У раду се у једном ширем историјско-политиколошком контексту анализира Британска резолуција о „Сребреници“ и указује на геополитички смисао и повезаност овог конструисаног злочина са НАТО- хрватском акцијом „Олуја“, што је отворило процес даљег западног геополитичког редуковања и фрагментације српског политичког и државног простора на Косову и Метохији. Аутор у овом поглављу даље приказује руску принципијелну политику, спрам намере Запада да Србима и Србији прилепи етикету геноцидног народа и државе, која је у СБ УН резултирала руским ветом, а затим презентује прилично нејасну па и неодговорну политику Владе Србије по питању Британске резолуције, као и последице које из тога следе. У другом делу раматрана је политика Србије према Хрватској кроз призму обележавања 20-годишњице „Олује“, у којој је Хрватска етнички, са елементима геноцида, почистила готово цео српски народ са простора Републике Српске Крајине и Хрватске. Овде је указано на чињеницу да Хрватска игнорише све споразуме које је потписала са Србијом: од поштовања територијалног интегритета Србије, до повратка прогнаних Срба у Крајину и њиховог материјалног обештећења које износи неколико десетина милијарди евра, само по основу неплаћених пензија Хрватска дугује крајишким Србима више од милијарду евра. Српска власт, као и толико пута у историји, бесмислено повлађује Хрватској, која се сад поставила и као некакав медијатор и арбитар према Србији и њеној тежњи ка чланству у ЕУ. У трећем делу аутор анализира идеју српског премијера Вучића о заједничком дану сећања, коју су суседни лидери глатко одбацили. У раду се указује који је евентуални смисао те идеје и који би били предуслови за њено остварење. Неки од ових предуслова били би поштовање међудржавних споразума између Србије и Хрватске, који између осталог захтевају повратак Срба, чему се Хрватска упорно и без икаквих санкција својих Западних патрона супротставља, јер у њиховом повратку види и повратак њихове државе- Републике Српске Крајине. Од помирења те врсте, па тиме и од Дана сећања- нема ништа. Зато политичка Србија треба да прихвати идеју патриотске организације „Светозар Милетић“, да успостави сопствени култ сећања и подигне монументални објекат, као што је јеврејски Јад Вашем, који би се звао Меморијални центар за српске жртве у 20. веку.

Референце

  • Новости, „ Вуковар протерао ћирилицу“, 18. август 2015.Новости, 6. август 2015.
  • Новости, 8. август 2015.

  • Факти, електронско издање, 15. јун 2015, „Руско „њет“. Резолуција о Сребреници није усвојена“,
  • Аврамов Смиља, „Негирање наших жртава већ јако иритира Србе“, интервју за Фонд стратешке културе, електронско издање, 17. август 2015.
  • Аврамов, Смиља, „Истина о Сребреници“, ТВ БК, Емисија Клопка, 27. јун 2005.
  • Јанковић, Мирослав, „Сви су они пали узалуд“, Новости, август 2015.

  • Поповић, Ненад, интервју листу Недељник, електронско издање, 25. август 2015.
  • Суботић, Момчило, „Српска политика „на парче“ или недостатак националне идеје“, у: Српско питање на Балкану (уредио Момчило Суботић), ИПС, Београд, 2013.
  • Суботић, Момчило, „Хрватско непријатељство и српске илузије“ у: Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког трибунала (приредио Милојко Будимир), Београд, 2014.
  • Суботић, Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, ИПС, Београд, 2012.
  • Суботић, Момчило, Новија српска политичка историја, ИПС, Београд, 2006.
  • Херман, Едвард, „Србија је провинција америчке империје“, Печат, 26. новембар, 2010.
  • Херман, Едвард, Политика геноцида, Весна инфо, Београд, 2010.
  • Штрбац, Саво, „Удица „домољуба“ за Србе“, Фонд стратешке културе, електронско издање, 14. август 2015.