ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА У ПРОЦЕСУ НАУЧНОГ ИСТРАЖИВАЊА

Сажетак

Наука је теорија о објективној стварности заснована на чињеницама те стварности. Свака је научна теорија заснована на ограниченом броју чињеница и односи се на ограничен број појава у објективној стварности. Хипотезе су мисаона извођења новог односа на основи ограничене теорије и ограниченог искуства. Она никад није једино могућа замисао новог односа који се може извести из расположивих теорија и искуства. Због тога, без обзира на то колико је истраживач уверен у њену истинитост, хипотезу треба проверити на чињеницама стварности. Прикупљањем података научно истраживање доспева у саму стварност да у њој провери исправност изведене замисли о тој стварности. На темељу те замисли одређује се које истраживача чињенице занимају и услове у којима ће их прикупљати. Након тога следи одређивање методе за прикупљање података уз помоћ којих ће се успоставити најбоља искуствена веза између мисли истраживача и појава и процеса о којима он размишља.

Референце

• Anette, G. Interwieving its Principles and Methods, Family Service Association of America, New York, 1970.
• Бујас, З. Психологија рада, Институт за хигијену рада Југословенске академије знаности и умјетности, Загреб, 1959.
• Vujević, М. Razmatranje društveno-političkih izraza, Institut za političke znanosti, Zagreb, 1976.
• Вујевић, М. Увод у знанствени рад, Информатор, Загреб, 1988.
• Guilford, J.P Osnove psihološke i pedagoške statistike, Савремена администрација, Београд, 1968.
• Good v. Carter – Douglas E. Scates: Metode istraživanja u pedagogiji, psihologiji i sociologiji, Otokar Keršovani, Rijeka, 1967.
• Гаћиновић, Р. „Како написати научни рад из области политикологије“, Политичка ревија, бр. 1/2009, Београд, 2009.
• Гаћиновић, Р. „Варијабле у научном истраживању“, Политичка ревија, бр. 2/2011, Београд, 2011.
• Delbert, C. М. Handbook of Reserch Desing and Socijal Measurement, David Mc Kay Company, New York, 1970.
• Звонаревић, М. Социјална психологија, Школска књига, Загреб, 1976.
• Милић, В. Социолошки метод, Нолит, Београд, 1965.
• Миљевић, И. М. Методологија научног рада, Филозофски факултет Универзитета, Источно Сарајево, Пале, 2007.
• Милосављевић, С. – Радосављевић, И. Основи методологије политичких наука (треће измењено и допуњено издање), Службени гласник, Београд, 2006.
• Мужић, В. Методологија педагошких истраживања, Свјетлост – Завод за издавање уџбеника, Сарајево, 1977.
• Новосел, П. Политичка знаност – методе, Напријед, Загреб, 1971.
• Супек, Р. Испитивања јавног мњења, Напријед, Загреб, 1961.
• Šamić, М. Kako nastaje naučno delo, Svjetlost, Sarajevo, 1988.
• Шушњић, Ђ. Критика социолошког метода – увод у методологију друштвених наука, Градина, Ниш, 1973.
• Шешић, Б. Општа методологија, Научна књига, Београд, 1971.
• Шешић, Б. Основи методологије друштвених наука, Научна књига, Београд, 1978.
• Cicourel, А. Method and Measurement in Sociology, The Free Press Glencoe, London, 1964.