ФИЛОЗОФСКИ ТЕМЕЉИ ЛИБЕРАЛИЗМА

Сажетак

У овом раду аутор се најпре бави разматрањем филозофских претпоставки либерализма, односно настојањем либералних мислилаца да свој захтев за важењем либералних принципа и своју приврженост либералним вредностима заснују на универзалним аргументима. У оквиру либералне традиције, коју одликује богата историјска разноврсност, издвајају се три посебне струје у образлагању либералних принципа: учење о природним правима, утилитаристичка теорија и уговорни приступ. У раду се даље разматрају специфичне аргументације ових приступа у испитивању сопствених темеља, као и њихови евентуални недостаци. Други део рада посвећен је испитивању односа либералне теорије и просветитељског покрета, односно вредности и постулата које ове две интелектуалне традиције деле. С обзиром на специфичну концепцију човека и историје, на којој су ове две традиције утемељене, разматра се у којој мери се либерализам као доминантна политичка теорија модерног доба ослања на идеје не мање утицајног и значајног покрета Просветитељства.

Референце

• Бобио, Норберто, Либерализам и демократија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.
• Волин, Шелдон С., Политика и визија, „Филип Вишњић”, Службени гласник, Београд, 2007.
• 
  Греј, Џон, Либерализам, ЦИД, Подгорица, 1999.
• Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Бе­оград, 1993.
• Мил, Џон Стјуарт, О слободи, Филип Вишњић, Београд, 1988.
• Ролс, Џон, Политички либерализам, Филип ВишњиЋ, Београд, 1998.
• Ролс, Џон, Теорија правде, ЦИД, Службени лист СРЈ, Подгорица, 1998.
• Станчић, Вишња, ,,Проблем моралног разилажења етички и културни релативизам”, Култура полиса, год. IX (2012), бр. 19, стр. 51-61.
• Станчић, Вишња, ,,Ролсова идеја јавног ума”, Српска политичка мисао, 2/2013, стр. 47-59.